Svako vreme je vreme u kome pojedinac mora da radi na sebi, na duhovnom, moralnom i intelektualnom planu do smrti, koja je nezaobilazan čin, da mu život bude uspon - ovim rečima objašnjava naslov svoje nove knjige "Uspon do smrti" pisac, književni kritičar i sekretar za informisanje Skupštine grada Ljiljana Šop.
Njime sam se, međutim, ironično i simbolično poigrala, jer sam došla do zaključka da vladajući establišment neprekidno govori o usponu, preporodu, obnovi i izgradnji, a zapravo je suština onoga kuda idemo kolektivno samouništenje.
“Uspon do smrti” namenjen je onima koji ne zatvaraju oči pred neugodnim istinama, onima koji ne pripadaju ni apriorno verujućima ni okorelim skepticima.
“Uspon do smrti” je metafora neizvesnog uspinjanja ka izdvojenom mišljenju, ličnom stavu, pravu na individualne kritičke ocene. Dužnost je pojedinca da na takvom putu istrajava, a mudrost kolektiva da ironijsku dimenziju ovakvog puta izbegne ne proglašavajući usponom hod ka samouništenju.