Zaista, ko može da bude tigrastiji od tigra? Divlja zver i meka igračka svima poznata, a uvek zagonetna – mačka, po kojoj odavno zovu zgodne ženske. Životinjica nežnog iskričavog krzna i oštrih kandži možda je najbolja slika žene zavodnice...
Za razliku od većine žena pisaca, Ljubica Arsić uspostavlja fluidnu granicu između naratorke i junakinje. One su slične i različite, kao što su tek na prvi pogled iste dve tigraste dvorišne mace. Njihove se sudbine dodiruju u veoma osetljivoj tački: u krevetu zajedničkog ljubavnika, što dozvoljava pripovedačici da zaviri u najskrovitija mesta svoje junakinje. Ona Druga, makar i bogatije obdarena poželjnim ženskim atributima ne može da umakne istoj sudbini. Telo ispod zategnute tkanine zavodničkog trikoa udaljeno je od mačkastog maženja i pravog dodira – to je najporaznija istina za ženu mačku. „Šta u stvari hoće ova riba?“ – misli muškarac, koji ne može da pronikne pogledom iza njene pokretne maske, da vidi njeno pravo lice. Da može, ne bi u njoj video ribu, već macu...
Priča o ljubavi, o ženskoj ranjivosti koja nalazi leka u pisanju (dok muški junaci premošćuju erotske jazove na mnogo jednostavniji način) nema kod Ljubice Arsić unapred podeljene uloge, a nema ni početka, ni kraja. Neke nove crvene cipelice sa tigrastim šarama sigurno isijavaju kroz neko drugo uprskano staklo izloga. Dok se ne pojavi tigrastija od tigra, kojoj će biti taman...
Nagrade Žensko pero i Laza Kostić