Parma, februar 1248. godine. Gusti stubovi dima zamračuju nebo iznad grada pod opsadom. Carski vojni logor je u plamenu. Vojnici Fridriha Drugog Hoenstaufena beživotno leže na poprištu. Plamen proždire sve unaokolo, dok pobunjeni građani pljačkaju šatore.
Nestaje i rukopis o veštini sokolarstva. Napisao ga je lično car Fridrih Drugi i devet meseci kasnije on zadužuje svog namesnika Ecelina da Romana da pronađe rukopis. Ne sme da dozvoli da rukopis nestane, jer ti listovi sadrže tekst zbog kojeg bi ga mogli optužiti za jeres i zbog kojeg bi se mogla narušiti krhka ravnoteža moći između cara i Crkve.
Ecelino poverava misiju svom izaslaniku Gvaldu da Manjanu, koji s francuskim minijaturistom Simonom iz Eksa odlazi u zamak San Martino, gde se možda krije rukopis. Međutim, izgleda da niko od žitelja zamka ne zna za taj tajanstveni dokument. Ecelinov izaslanik mora brzo da dela, da pretraži svaku odaju, svaku kulu. Vest o rukopisu doprla je do pape Inoćentija Četvrtog, koji odlučuje da istragu o tome poveri jednom beskrupuloznom inkvizitoru.
I dok po bedemima zamka tumara stara mahnita gospodarica, a jedna veštica istražuje tajne podzemne prolaze, Metju, učitelj mlade gospodarice, biva uvučen u okrutne igre moći koje vode u sve zamršenije zagonetke. A onda slučaj odlučuje o sudbini rukopisa.