Mišel Pejver
TAMNA MATERIJA
Tamna materija je sjajna i zastrašujuća... poput divlje zveri koja vas ščepa za vrat. The Times
Šta je ovo?
Šta hoće?
Zašto je besno na mene?
Januar 1937.
Oblaci rata gomilaju se nad Londonom, teškim od magle. Dvadesetosmogodišnji Džek je siromašan, usamljen i očajnički priželjkuje promenu u životu. Kada mu ponude mesto radio-operatera u ekspediciji na Arktik, on je oberučke prihvata.
Putnici isplovljavaju brodom iz Norveške u dobrom raspoloženju: petorica muškaraca i osam haskija prelaze Barencovo more pod svetlošću ponoćnog sunca. Konačno pristižu u daleki, nenaseljeni zaliv gde će logorovati narednih godinu dana: Gruhuken.
Ipak, arktičko leto je kratko. Dok se noć vraća i ponovo uzima zemlju pod svoje, Džek oseća kako mu se prikrada nekakva nelagodnost. Jedan po jedan, njegovi sadruzi primorani su da odu odatle. On se nalazi pred turobnim izborom: ostati ili otići.
Uskoro će videti i poslednji zračak sunca, a potom će polarna noć prekriti logor mesecima tame. Džek će stići do tačke s koje povratka nema – kada se more smrzne i beg postane nemoguć.
A Gruhuken nije nenastanjen.
Džek nije sam.
Nešto hodi tamom.
„...majstorski dočarava prisustvo pritajenog zla...“
SFX
„Poslednji ispit koji priča o duhovima treba da položi kako bi dokazala svoju valjanost jeste da vas uhvati panika dok je u ponoć čitate u krevetu; kada sam stigla do dve trećine knjige, shvatila sam da se odjednom plašim da pogledam kroz prozor – dakle, ovaj bih roman nazvala uspešnim.“
Ema Džon, Observer