Iskrena i uzbudljiva, neumoljiva i lirska, knjiga Glava puna tuge snažno iznosi često neshvatljivu psihologiju i ponašanje koji se kriju iza zavisnosti. Ovo su neobični, potresni memoari koji podstiču na razmišljanje.
Kada se Nik Džonston prvi pun napio, otkrio je lek za depresiju I anksioznost koje su mu od detinjstva zujale u glavi.
Tokom sledećih deset godina pio je da pobedi stidljivost, da učini svet podnošljivijim, da prebrodi dane, da prebrodi noći. A počeo je i da se samopovređuje i da laže. Inteligentan, osetljiv, iz porodice u kojoj vlada ljubav, nije mogao da razume odakle potiču njegovi poremećaji, kao što nisu uspeli ni bezbrojni lekari, psihijatri, savetnici i terapeuti.
A onda, kada je imao dvadeset četri godine, Nik je bio primljen u bolnicu i počeo sa bolnim procesom oporavka. Iako se potvrdilo da je ljubav najbolji od svih lekova, ovo je priča bez lepog ili srećnog završetka.