U današnje vreme, kada interesovanje za Gral kao simbol vrhunskog postignuća sve više raste, na svetlost dana ponovo izlaze dela velikana poput psihologa K.G. Junga i pesnika T.S. Eliota, nadahnuta svetim Gralom. Takođe, Rihard Vagner, Vilijam Blejk, prerafaeliti, jesu samo neki od umetnika koji su bili opčinjeni tajnom koja je oličena u svetoj posudi. U uvodu ove knjige Džil Morgan tvrdi: „Uprkos svim njegovim slikovitim osobinama, u pogledu svetog Grala uvek ostaje nešto suštinski neuhvatljivo. Kada joj se približe tragalac, vizionar ili naprosto radoznalac, ova zagonetka obavijena tajnom izgleda kao da povremeno izmiče van domašaja razumevanja. Iako na prvi pogled prepoznatljiva, kao što su to i likovi kralja Artura, Merlina i vitezova okruglog stola, sa kojima se, uostalom, i poistovećuje, ona smesta osujećuje očekivanja i težnje ka podrobnijoj analizi. Koreni predanja o Gralu mogu se naći u davnoj prošlosti Zapada, ali se isto tako može videti da ono sadrži elemente istočne mistike. Sa svoje strane, Gral je bio predmet poštovanja, posvećenosti, žudnje, kao i moćno oruđe političke i verske propagande.”