Dučićevo pesništvo se ispoljava kao specifična energija celine. Reč je o pesniku vrlo ujednačenog dela, pesniku sa priličnim brojem veoma dobrih, čak izuzetnih pesama, ali i pesniku bez velikih, krunskih ostvarenja, onih koja su u stanju da jednom sintetičkom vizijom osmisle raznovrsne aspekte čitavog poetskog univerzuma.
Jovan Dučić je jedna od najznačajnijih pojava naše moderne lirike. Pesnik visokog stila i erudicije, osporavan i veličan, u poslednjim decenijama dobija zasluženo mesto u poretku vrednosti srpske književnosti i srpske kulture. Može se slobodno reći da Dučić predstavlja jednu epohu, na razmeđi ranog modernizma i pojave avangarde u srpskoj književnosti između dva rata. Dučić nije samo simbolist, majstor stiha, elegancije i stila, nego i intelektualac visoke kulture, nacionalni radnik i pisac evokacija i vizija, u mnogim momentima tragičnih i bolnih. Ovaj izbor Dučićeve poezije, urađen prema pesnikovom zaveštanju sa pogovorom, bibliografijom, nužnom kritičkom literaturom i napomenama, predstavlja nam ovog pesnika kao veliku figuru zlatnog doba naše poezije.