Snovi fasciniraju ljude milenijumima. Neke od najstarijih „knjiga“ su leksikoni snova koji datiraju od pre četiri hiljade godina. „
Ep o Gilgamešu“, iz sedmog veka pre nove ere, sadrži izvanredne univerzalne teme, poput smrti i sukoba, teme sa kojima se susrećemo i danas, u našem milenijumu. Prema tome, kad proučavamo naše snove, mi nastavljamo drevnu tradiciju.
Kroz istoriju, snovi su se koristili za dijagnozu bolesti, rešavanje problema i upozorenja. Mnogi veliki mislioci, uključujući naučnika Alberta Ajnštajna, pisca Roberta Luisa Stivensona, umetnike Salvadora Dalija i Vilijama Blejka, su bili inspirisani snovima.
Kada padnemo u san, prelazimo granicu imeđu svesnog i nesvesnog, taj naš deo koji je toliko često osporavan. Odlazimo na mesta koja možda pokušavamo da izbegnemo tokom dnevnog života. U tami snova možda sretnemo čudovišta i mađioničare, stvorenja koja nam šapuću, strance koji nam prete. Šta god da naiđe, tu je da bi nam donelo razumevanje i blagostanje.
Nije slučajno što provodimo trećinu života spavajući i što dosta tog vremena provedemo baš u snovima. Ovo je veliki deo naših života i jasno je da ne spavamo samo da bi telu obezbedili potrebno vreme za opuštanje, odmor i osveženje, već i da bi imali mogućnost da sanjamo.
„Biblija snova“ će vam pokazati zašto sanjamo i zašto je važno da naučite jezik vaših snova.