Oblast - ISTORIJA

Između trećeg i šestog milenijuma p.n.e. ljudi iz Mesopotamije postavili su temelje civilizacije koju mi danas poznajemo. Zemlja smeštena između reka Tigar i Eufrat bila je svedok nastanka pisma i književnosti, prava i obrazovanja, građevinarstva i matematike. Njeni narodi su prvi usavršili točak, upregli vetar u jedra svojih brodova i skovali ideje brojeva i mera - sve su to tako osnovne stvari da smo odavno zaboravili da ih je neko u nekom trenutku morao izmisliti. Vavilon ne samo da je položio temelje civilizacije, već je stvorio i kučmu istorije.

Pol Krivaček nam u Vavilonu priča priču o drevnoj Mesopotamiji, od najranijih naseobina oko 5400. godine p.n.e. sve do šestog veka pre nove ere, kada se nad Vavilonom nadnela senka Persije. On hronološki prati uspone i padove dinastijske moći tokom ovog perioda; razmatra raznovrstan materijal, društvene i kulturne inovacije i pronalaske.

U središtu Krivačevog opisa nalazi se slava Vavilona - "Kapije bogova" - koji je svu svoju blistavost prikazao za vreme vladavine amorićanskog kralja Hamurabija koji je ujedinio Vaviloniju između 1800. i 1750. godine p.n.e. Vavilon je tokom narednih vekova mnogo puta gubio i ponovo sticao moć, ali je ostao značajan kulturni, religiozni i politički centar tokom više od 4000 godina.

Krivačekova sveobuhvatna knjiga otkriva raskoš Vavilona, opisujući time i početke civilizacije kao takve.