"Antologija Jung od ogromnog je značaja, kako za stručnjake, tako i za laike koji imaju autentičnu potrebu da se upoznaju sa Jungovim delom. Ujedno, ona je dragocena dopuna onim Jungovim delima koji su do sada kod nas prevedena"
Ivan Nastović
ZANEMARENA DUŠA
U našem hiperaktivnom vremenu, u raljama trke za zaradom i profitom, današnji čovek je veoma ugrožen, jer je zanemario svoju Dušu i celokupno bogatstvo koje izvire iz dubina njegovog unutrašnjeg bića. On nema vremena da sluša taj unutarnji glas svoje Duše, koji mu nepogrešivo govori koji je to pravi put kojim bi trebalo da ide. Taj unutarnji glas njegovog bića uvek je u saglasju sa voljom Božjom, jer se u središtu njegove Duše, Sopstvu nalazi lik Božji.
Najveća zasluga Karla Gustava Junga, tog gorostasa 20.veka, pored njegovog osnovnog učenja o putu individuacije, putu oboženja, jeste skretanje pažnje na značaj Duše i njenu važnost po inidividualnog ćoveka, po sudbinu čovečanstva.
«Uveren sam da je istraživanje Duše nauka budućnosti. Psihologija je najmlađa od prirodnih nauka. Međutim, psihologija je ona nauka koja nam je najpotrebnija, jer se postepeno sve jasnije ispostavlja, da ni glad, ni zemljotres, ni mikrobi, niti karcinom nisu najveća opasnost, već najveću opasnost predstavlja čovek čoveku i to stoga što nema nikakve dovoljne zaštite protiv psihičkih epidemija, koje deluju beskrajno mnogo razornije od najveće prirodne katastrofe.» ističe Jung.
Velika srpska pesnikinja Desanka Maksimović naglašava u svojim stihovima – Dušu mi pokloni/ pričaj mi svoje snove u tami/ pričaj mi detinjstva sećanja/ Dušu mi pokloni/ zadnju joj česticu svaku/ i najlakši dašak svaki njenog bezdana.
Čitajući Jungove radove, mi osećamo širinu ljudske Duše, strahopoštovanje pred zagonetkama života i slutimo beskrajno biće koje nas nosi. Ako je Frojdovo nastojanje bilo da ljude koji su mu se poveravali oslobodi od njihove prošlosti, Jungova želja je bila da te ljude poveže ne samo sa prošlošću, nego da ih otvori prema budućnosti, da bi se na ovaj način prolazni čovek ponovo sreo sa neprolaznim u svojoj Duši. Iz svakog retka govori ova Jungova borba za ovaj pomirujući cilj.
Jung ističe da «glavni interes mog rada nije samo lečenje neuroza, već približavanje numinoznom /božanskom/ , JER JE SAM PRISTUP NUMINOZNOM PRAVA TERAPIJA I UKOLIKO SE DOSPE DO NUMINOZNIH ISKUSTAVA ČOVEK BIVA SPASEN OD PROKLETSTVA BOLESTI. (Iz pisma K.G.Junfa – P.V.Martinu, 28.o8.1945)
Teme Jungovih radova obuhvataju sve aspekte ljudskih odnosa i čovekove egzistencije uopšte. – Čovek i žena, mladost i starost, odnos pojedinca prema društvu, problemi samoosvešćenja, sudbina, smrt i obnavljanje, put ka Bogu. Ovo su teme koje su od životne važnosti za svakog čoveka i podstiču ga na razmišljanje. Kao psihijatar i kao istraživač Duše Jung crpi sadržaje iz svog bogatog i dubokog iskustva u komunikaciji sa ljudima. Sve o čemu piše Jung je doživeo. On je takodje i umetnik koji potresno govori o svetu duševnih praslika. Na taj način učestvujemo u Jungovom sveobuhvatnom pogledu na svet i obilju onoga što je on sagledao u dubinama ljudske Duše. Bio je kadar da zainteresuje i da podstakne, a oboje vodi spoznaju samog sebe i pogledu na život i vođenju takvog života koji ne počiva na propisanim pravilima, već na snagama koje određuju osobenost svakog pojedinca.
Iz ove knjige koja je pred nama ČOVEK I DUŠA , koju je izdavač s pravom naslovio ANTOLOGIJA JUNG može se steći uvid u celokupno delo najhumanijeg psihijatra 20.veka Karla Gustava Junga.
Bosiljka Milakara
(Uvodna reč na promociji knjige K.G.Junga u Zadužbini Kolarac, Beograd, 14.maja 2010)