Borislav Pekić
USPENJE I SUNOVRAT IKARA GUBELKIJANA, ODBRANA I POSLEDNJI DANI
Ikar Gubelkijan je Jermenin, prvak u umetničkom klizanju, u vreme fašističkog genocida, ali on je ipak muškarac u vreme muških, ratnih poslova. Ovaj kratki roman počiva na na dvosmisleno-ironijskom relativizovanju i snižavanju herojsko-mitske i ideološki monolitne slike rata iz vizure osujećenih i društveno prikraćenih pojedinaca. ."Taština je nad taštinama i to, što već godinu i po dana, ležeći u vrelom koritu od gipsa, koje mi steže polomljenu kičmu, sanjam da izvodim svoj 'Ikarov let'... Pa ipak, pod zaštitom Svetog Ludvina, moje žilave misli uporno vežbaju." - poslednje rečenice ujedno su i figurativno-groteskno priznanje večite zarobljenosti u koritu vlastitog autsajderstva, koje je ovde iz područja spoljne prešlo u područje unutrašnje prinude kao posledica svojevoljnog odricanja od društveno prokazanih atributa sopstvenog identiteta. Pekićev odlučujuci pomak u odnosu na herojsku paradigmu ogleda se, pri tome, u odluci da se u samo središte pripovedanja postave moralno problematicne figure, "junaci", dakle, koji to nikako nisu u tradicionalnom i konvencionalnom značenju reči, već dvostrani autsajderi, i u svetu dela i u svetu van dela, i u "uskom", društveno određenom, iskrivljenom shvatanju ostalih književnih junaka, i u "širem", moralno nadređenom shvatanju današnjeg čitaoca.