IZ PREDGOVORA
Živimo u eri svetske dominacije engleskog jezika. Reči nastale pod uticajem engleskog jezika nazivaju se anglicizmima, ali ovaj rečnik ne sadrži popis takvih reči. Njegov je cilj upravo suprotan: da pokaže kako je u davna vremena na saksonski, neposredni predak engleskog jezika u vreme kada se ovaj govorio na kontinentu, uticao stari zapadnoslovenski, kojim su govorili neposredni preci današnjih Lužičkih Srba (ili Sorba) i Poljaka, koji dan-danas naseljavaju prostore blizu anglosaksonske postojbine. U Uvodu u indoevropsku filologiju Vanja Stanišić kaže da u nekim slučajevima postoje i ekskluzivne germansko-slovenske izoglose, koje još više ističu pretežno saksonsko-zapadnobaltsko-slovenski karakter arealnih veza u okviru ove severne indoevropske grupe, kao i da je staroengleska palatalizacija k i g pojava koja se nalazi u arealnoj vezi sa susednim balto-slovenskim jezicima (str. 118). Dakle, stručnjacima su ove veze poznate, ali je ipak ostao nepoznat ne tako mali broj slučajeva leksičkih uticaja slovenskog na saksonski, pa ovaj rečnik donekle popunjava prazninu na tom polju.
Pored ovog uticaja postoje brojni poznati slučajevi korespondencije između engleskog i srpskog usled zajedničke praindoevropske jezičke prošlosti. Podaci o mnogima od njih naći će se na ovome mestu.
Niz srpskih germanizama nastao je u novije vreme pozajmljivanjem iz nemačkog, a njihova veza s engleskim očekivana je budući da je engleski, kao i nemački – germanski jezik. Takvi odnosi su manje zanimljivi i njih uglavnom nismo obrađivali.
Klasični jezici, grčki i latinski, dali su mnoštvo internacionalizama, pre svega u stručnoj terminologiji i u formalnom izražavanju, pa nije čudno što i takve reči povezuju srpski jezik s engleskim. Ni takvi grecizmi i latinizmi u ovom rečniku nisu obrađeni zato što postoje u ogromnom broju i što sa stanovišta porekla nisu naročito zanimljivi.
U ovom rečniku naći ćete i neke reči koje su u srpski i engleski ušle iz trećeg, orijentalnog jezika (na primer kiosk i kiosk), ali samo kada se radi o turcizmima jer konstatacija da su, na primer, ikebana i džunka prisutne i u engleskom, ne bi bila naročito informativna.
Rečnik je pisan stilom koji ovu građu treba da približi čitaocu koji nije stručnjak za indoevropeistiku, a ponekad je autor uzimao slobodu da se našali. To nikako ne znači da nisu poštovana pravila dokumentovanog pružanja dokaza onoga što se tvrdi, pa se nadamo da će se i stručnjaci zainteresovati bilo tako što će navođene pretpostavke pobijati protivdokazima ili što će ih prihvatati.
Autor ovog rečnika nastojao je da izbegne Prokrustovu postelju jednoobrazne dužine. Svakom rečničkom članku davano je onoliko prostora koliko je potrebno da se uspostavi spona između date srpske i odgovarajuće engleske reči. Nekada je to iziskivalo dva-tri reda, a ponekad celu stranicu.
Ovde uvršten broj etimoloških parova odabranih po navedenim kriterijumima nikako nije konačan i mogao bi se još mnogo proširivati. Pošto je ovo prvi rečnik ovakve vrste kod nas, ako ne računamo spisak engleskih i srpskih reči koje se uzimaju za srodne u knjizi Homer II Odiseja čoveka sa Helma, za početak neka i ovoliko bude dovoljno.
Boris Hlebec