PREDGOVOR
Izbor odrednica u ovome rečniku bio je uslovljen shvatanjem o tome šta spada u sleng. Izostavio sam terminološke žargonizme – izraze kojima se služe samo ljudi određene struke, a da pri tome to nisu zvanični ni učeni nazivi (npr. krivičar ’stručnjak za krivično pravo’, pimplati ’beskorisno driblati u fudbalu’). Nisu uvršćeni ni vulgarizmi kojima se na svima dobro poznat (mada u većini situacija neprixvatljiv način) nazivaju pojedini delovi tela i telesne radnje. Naziv šatrovački vezuje se tipično za mlađe prestupnike, te je uži od termina sleng, dok je naziv supstandardni širi od slenga budući da obuhvata i nestandardne dijalekte. Sleng bi, po mome shvatanju, bio krajnje intiman stil (za razliku od kolokvijalnog stila koji je takođe prisan, ali u manjem stepenu), a uz to veoma afektivan, često grub ili ciničan način izražavanja, ograničen na delove govorne populacije, najčešće na pripadnike mlađe generacije ili društveno devijantne grupe. Zbog toga je on primeren mnogo manjem broju govornih situacija nego što je to slučaj sa kolokvijalnim, razgovornim stilom.
Kao ekvivalenti na desnoj strani rečnika javljaju se mahom reči koje pripadaju istom funkcionalnom stilu, tj. slengu. Samo onda kada mi nije bila poznata reč istog stila davao sam kolokvijalizme, koji su kao takvi i obeleženi, i uobičajene reči (odštampane kurzivom u normalnoj veličini slova). Tako je, npr. za srpski slengizam dvoguza (u značenju ’dvolitarska boca vina’) ponuđena po smislu istovetna engleska imenica magnum, koja ne pripada slengu, ali je za korisnika rečnika zgodno da mu se ponudi engleska reč, makar i nejednake stilske vrednosti, do koje bi inače teško došao. Granica između kolokvijalizma i slengizma je vrlo tanka, pa se verovatno neće svi složiti oko statusa pojedinih reči, ali sam nastojao da u rečnik ne uđu bar one reči za koje sam siguran da jesu kolokvijalizmi, dok su neke granične ušle.
Svaka odrednica ili pododrednica, kao i njihovi ekvivalenti u drugom jeziku, praćeni su podatkom o značenju jednostavnim standardnim izrazima datim u zagradama. Ekvivalenti su birani tako da se, koliko je autoru bilo moguće, upotrebe ne samo stilski i denotaciono (po onome što u stvarnosti označavaju), nego i da budu najbliži slici, ponekad i zvuku koji su vezani za izvorni oblik. Na primer, za engleski pridev septic dato je otrovan u značenju ’veoma gadan’, jer primarno značenje i engleskog i srpskog prideva u ovom slučaju je isto. Kada je to bilo moguće, umesto rimovanog slenga u engleskom, davani su slučajevi zamene reda slogova i sličnih fonoloških poigravanja u srpskom jeziku, npr. vugla (nastalo premetanjem od glavu) i Uncle Ned (nastalo rimovanjem sahead) u značenju ’glava’. U rečnik je ušlo i nekoliko stilski lažnih parova, koji se sastoje od modela koji u engleskom predstavlja uobičajenu reč, i anglicizma koji je u srpskom sleng, poput bus bus (autobus).
Takođe sam u granicama raspoloživih ekvivalenata vodio računa o polisemiji; ako reč u odrednici ima dva ili više značenja, nastojao sam da se i na desnoj strani pojave reči koje imaju to isto značenje. Npr. kao ekvivalent imenici igranka u značenju 1. metež i 2. kavga predložena je engleska imenica stink, koja ima ista ova dva značenja.
Značenja reči u slengu obično su manje precizna od značenja stilski neutralnih ili knjiških reči, a naročito od značenja termina. Na važnosti dobijaju njihova konotacija, asocijativnost, afektivnost i izražavanje ličnog govornikovog stava. Korisnicima ovoga rečnika često se nudi više ekvivalenata, pogotovu na srpskom jeziku, kako bi se oni sami opredelili za najbolje rešenje u sklopu određenog teksta koji treba prevesti.
Sve stilske naznake, poput šaljivo, ironično, date su neposredno iza reči na koju se odnose.
Idiome treba tražiti pod imenicom koja ulazi u njihov sastav, sem ukoliko je ta imenica stilski neobeležena. Npr. izraz popiti batine ne treba tražiti pod batine, već podpopiti.
Pošto je rečnik rađen sa zamišlju da daje stilski ekvivalentne prevode moći će, nadamo se, poslužiti i u lingvističke istraživačke svrhe.
Boris Hlebec