Kada u odsudnom trenutku, gotovo istovremeno sa početkom prvih sukoba na tlu bivše Jugoslavije, ekspresnim vozom Matoš krene da provede vikend u Zagrebu, umesto harmonije i spokoja, pevač Borko pronalazi životnu ljubav sa kojom će jednom zauvek skrenuti sa „prvog levog koloseka“. Za Marijom i Borkom ostajaće pejzaži gradova u kojima su se voleli, u kojima su tražili i pronalazili jedno drugo, u doba kada su tonove već raštimovanih violina sve više smenjivali zvuci sirena i mitraljeza.
Kako smo se našli na đavoljem koloseku i kako je on u pakleni vir povukao sve, pa i generacije rođene i stasale u jednoj lepoj zemlji, nesvesne da žive u jednoj neodrživoj istorijskoj tvorevini i na buretu baruta, uljuljkane u moćnoj propagandi i relativnom blagostanju, željne života, ljubavi, lepote, putovanja i lične sreće, o tome zapravo u jednom od svojih slojeva govori Bosiljčićev roman.
Ljiljana Šop
Bosiljčić je, bez ikakvih sumnji, objavio svoju najneophodniju, najbolniju i u isti mah najapartniju knjigu. Autentičnost pripovedanja Bojana Bosiljčića mnogo duguje i kolokvijalnoj frazi, lakoći razgovora, dosetkama mediteranskih noći...
Draško Ređep