Oblast - POEZIJA

Poema "Dolina suncokreta" je treća knjiga Erićeve pesničke trilogije, jedinstvene u našoj literaturi. Prethodile su joj poeme "Vašar u Topoli" i "Torta sa pet spratova". Poema počinje snom o suncokretima, a završava se buđenjem u dolini suncokreta. Za to vreme su naši junaci porasli, videli i naučili mnogo korisnih i gorkih istina Dušan Radović   

Dragi roditelji, vi koji ćete čitati deci ovu knjigu, pročitajte im, molim vas, ovo što sam napisala, a što oni sami neće moći pročitati. I odgovorite mi umesto njih šta im se dopalo od Zmajevih pesama najviše. Ja sam gledala da izaberem one pesme koje su umetnički vredne, a po sadržini raznolike, i nisam bežala ni od pesama koje u sebi nose nenametljivu vaspitnu poruku, uz one druge koje su lepa slika priorde, dečja igra, smeh, radost, suza, koje su delić bogatog i šarolikog dečjeg sveta koji je Zmaj tako lepo umeo da oživi u pesmi. I recite deci da čuvaju ovu knjigu za svoje sinove i kćeri, onako kako smo mi čitali iz sačuvanih starih knjiga i voleli ih još više zato što je to bila knjiga naših starijih. Videćete da sam u knjigu unela mnoe od pesama koje vi znate iz svog detinjstva, iako danas neki kažu da savremena deca imaju drukčiji ukus, ja se u to nisam uverila, savremeno dete, voli raznolike pesme, i zato bih ja volela da mi i vi zajedno sa decom odgovorite koje pesme su bile najbliže vašem detetu. Ja vam se unapred zahvaljujem i srdačno vas pozdravljam Vaša  Mira Alečković   

… Drago Mlinarec, Indexi, Korni grupa, Time, S vremena na vreme, Tomaž Domicelj, Bijelo dugme, Riblja čorba, Buldožer, Lačni Franc, Pankrti, Idoli, Šalo akrobata, Električni orgazam, Azra, Film, Haustor, Prljavo kazalište, Disciplina kičme, Ekatarina Velika, Bajaga, Leb i sol, Galija, Zabranjeno pušenje, Partibrejkersi, KUD Idijoti, Obojeni program, Marčelo & drugi…   Ova zbirka rok poezije koja obuhvata tekstove nastajale poslednjih 25 godina SFRJ kao i najupečatljivije predstavnike novijeg doba.   Ova zbirka nam je bila potrebna, ne samo kao kontrapunkt današnjem kiču od kojeg boluje većina tekstova nastalih u novim državama, bez razlike, već i kao dokument potentnosti jednog perioda, slobobode i vizionarstva, ali i modernosti koja je vidljiva i sa distance od skoro dvadeset godina. 

Pripremajući zbirku svojih dela za "Gosizdat", Jesenjin je u januaru 1924. godine napisao predgovor za tom lirskih stihova u kome je objasnio kako se treba odnositi prema religioznim momentima u njegovim ranijim pesmama. Za života pesnikovog, pa i kasnije taj predgovor nije objavljen, a on je veoma važan za potpunu ocenu pesnikovog stvaralaštva: U ovom tomu sakupljeno je skoro sve što sam napisao od 1912. godine. Samo veće stvari: "Zemlja nitkova", "Pugačov" i druge ostaju za sledeći tom. Celo moje stvaralaštvo je plod mojih individualnih osećanja i razmišljanja. Ne bi ni trebalo da pišem predgovor kad bi svaki čitalac, posle čitanja svih mojih stihova, to sam shvatio. Ali izvesne etape moga rada traže objašnjenje... 

Živeći u 21. veku i budući okruženi s jedne strane raznim blagodetima i tehničkim pomagalima, a s druge strane zlom, nasilnošću i prevarama, mi više nismo u stanju da odredimo ko smo, kakvi smo po našoj prirodi, a šta nas je nagnalo da postanemo ovakvi kakvi smo danas.   Ovakva pitanja zaokupljaju svakog čoveka, a umetnik je taj koji stalno teži da pronađe i odgovor. Branimir Džoni Štulić je komponujući muziku i pišući pesme tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka neprestano odgonetao i bolovao sudbinu čoveka, postavljao pitanja i tražio odgovore. Ti odgovori nikada nisu bili potpuni jer je stvarnost postajala sve okrutnija i neverovatnija. Odaslavši sebe u muzičku i umetničku ilegalu, Štulić je krenuo u jedno veliko putovanje s ciljem da pronađe odgovor na pitanja zašto smo ovakvi i gde smo pogrešili. To pitanje odvelo ga je na sam početak, do velikih, mahom zaboravljenih, mudraca naše civilizacije. Čitanjem i prevođenjem dela antičkih pisaca, istoričara i filozofa, Štulić je počeo da sklapa sopstveni mozaik čovečanstva. Ukazalo se da su svu istinu i sve odgovore već dali ovi veliki stvaraoci, ljudi koji su umeli da misle i da pričaju priče. Problem je nastao kada mi, kao potomci zajedno sa svim našim precima, nismo to umeli da razumemo i pročitamo... 

Pišući ovu svoju humorističku poemu za decu od 3 do 103 godine, Dobrica Erić je hteo da prikaže jedan retki životni trenutak u kome želje i snovi dobijaju glavnu ulogu. Zato svi junaci o kojima se govori u “Vašaru u Topoli” teže da nam otkriju svoje snove i želje. Vašarska atmosfera za njih je mesto u svemu jedinstveno i čudesno i oni i nas pozivaju u svoj svet čuda. 

Odabrane pesme i priče Vladimira Andrića, autora nadaleko poznatog i voljenog "Pustolova". Knjiga za prave sladokusce, koji će uživati u nadigravanju majstora pisane reči i nadahnutih ilustratora. Posvećena je uspomeni na Vladu Stojiljkovića, koji je voleo ovakvu sortu književnih igara. Knjiga "Daj mi krila jedan krug" proglašena je za najbolju dečju knjigu u 2006. godini na 51. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga.

Antologija svetske i srpske ljubavne poezije  

Kao osnova za ovo izdanje Riznice pesama za decu, poslužila je zbirka pesama Jovana Jovanovića Zmaja, za koju je izbor pesama našeg velikog pesnika sačinila Mira Alečković, a ilustrovala neprevaziđena Smiljana Likar. Izbor pesama je veoma sličan, ali ne i identičan jer su u ovom izdanju pored većine pesama iz izbora Mire Alečković nalaze i druge koje nas očaravaju svojomneposrednošću, toplinom i jednostavnošću i vraćaju u magične i bezbrižne dane odrastanja. Pesme čika Jove Zmaja predstavljaju pravo blago naše književnosti koje se prenosi sa generacije na generaciju i ostaje neizostavni deo detinjstva svakog čitaoca. Redakcija -iz Predgovora ovom izdanju  

Ne možemo bez Antića   Vaskolika stvaralačka pomama Miroslava Antića (1932–1986) podstaknuta je  intimnim strahom da se, ne dao Bog, mimoiđemo sa nekim od čudesa ovoga sveta. Svejedno da mi je reč o pejzažima, ženama, knjigama, mudracima, uvek je u Antićevom rukopisu žudnja za totalnim životom omogućavala da se otvori čarolija običnog.   Planetarne plime jednom su, ekstatični vazduh nešeg jedinstvenog mornara, svakako i buntovnika sa razlogom. Uzbuđenja se, često veoma uspešno, pretapaju u uzbudljive naše nesanice.   Antićeve teme bez jedinstva, u semantičkim naznakama poznatog naslova isidore Sekulić, zapravo podrazumevaju nepregled naših modernih vremena. Sada se jasno vidi da je Antić, u jednoj od svojih ranih pesama, čovečanstvo osećao kao stvar koliko porodičnu toliko i metafizičku...