+381(0)11/375-2625

Dobrodošli na Leo Commerce!

Napredno pretraživanje

Ivan Klajn

I FILOZOFI SU LUDI

Budite prvi koji će oceniti ovaj proizvod

 Greške u pisanju najčešće nisu zanimljive, retko mogu biti i
opasne, a u ovoj antologiji istaknutog lingviste Ivana Klajna one
su smešne i zabavne. S jednako duhovitim, izvrsnim ilustracijama
Dragana Tasića, ova knjiga odiše preko potrebnim humorom i
svežinom.
ISBN 978-86-7590-17-16
Format 135mm x 200mm
Povez Tvrdi
Pismo ćirilica
Broj strana 260

Dostupnost: Na lageru

Cena: RSD 648.00

Cena sa popustom: RSD 518.40

Samo danas!

  • BROJEVI

    Cena: RSD 440.00

    Cena sa popustom: RSD 352.00

    Cena na akciji: RSD 100.00

  • ČARLI BOUN I PLAVA BOA

    Cena: RSD 715.00

    Cena sa popustom: RSD 572.00

    Cena na akciji: RSD 100.00

  • ČARLI BOUN I SKRIVENI KRALJ

    Cena: RSD 715.00

    Cena sa popustom: RSD 572.00

    Cena na akciji: RSD 100.00

  • ČARLI BOUN I VUK IZ DIVLJINE

    Cena: RSD 715.00

    Cena sa popustom: RSD 572.00

    Cena na akciji: RSD 100.00

  • ČARLI BOUN I ZAMAK OGLEDALA

    Cena: RSD 715.00

    Cena sa popustom: RSD 572.00

    Cena na akciji: RSD 100.00

  • CRVENA JE ZA SEĆANJE - Znam da si sama

    Cena: RSD 715.00

    Cena sa popustom: RSD 572.00

    Cena na akciji: RSD 100.00

  • DEČIJI NESTAŠLUCI I KAKO IH PREŽIVETI

    Cena: RSD 385.00

    Cena sa popustom: RSD 308.00

    Cena na akciji: RSD 50.00

  • DIVLJE ŽIVOTINJE

    Cena: RSD 440.00

    Cena sa popustom: RSD 352.00

    Cena na akciji: RSD 100.00

  • DOSIJE BIVŠE-ASTROLOŠKI VODIČ KROZ NJEGOVE BIVŠE LJUBAVNE STRASTI

    Cena: RSD 550.00

    Cena sa popustom: RSD 440.00

    Cena na akciji: RSD 50.00

  • DOSIJE SEKS - ASTROLOŠKI VODIČ KROZ LJUBAV I POŽUDU

    Cena: RSD 648.00

    Cena sa popustom: RSD 500.00

    Cena na akciji: RSD 50.00

  • ENCIKLOPEDIJA PRAZNOVERJA

    Cena: RSD 1,320.00

    Cena sa popustom: RSD 1,056.00

    Cena na akciji: RSD 200.00

  • ENGLISH ALPHABET

    Cena: RSD 440.00

    Cena sa popustom: RSD 352.00

    Cena na akciji: RSD 100.00

  • FESTIVAL KVIKSILVER - DRUGI DEO TRILOGIJE IZDANCI SENKE

    Cena: RSD 715.00

    Cena sa popustom: RSD 572.00

    Cena na akciji: RSD 100.00

  • ISKRE LJUBAVI

    Cena: RSD 660.00

    Cena sa popustom: RSD 528.00

    Cena na akciji: RSD 199.00

  • OSNOVE METAFIZIČKIH NAČINA ISCELJIVANJA

    Cena: RSD 1,400.00

    Cena sa popustom: RSD 1,060.00

    Cena na akciji: RSD 300.00

  • IGRAČKE

    Cena: RSD 440.00

    Cena sa popustom: RSD 352.00

    Cena na akciji: RSD 100.00

  • JEDAN PROCENAT DOKTRINE

    Cena: RSD 950.00

    Cena sa popustom: RSD 750.00

    Cena na akciji: RSD 100.00

  • NE SASVIM SIRENA - OSTRVO SIRENA

    Cena: RSD 410.00

    Cena sa popustom: RSD 328.00

    Cena na akciji: RSD 100.00

  • ŠKOLA KLIZANJA - BELE KLIZALJKE - ŽELJE

    Cena: RSD 410.00

    Cena sa popustom: RSD 328.00

    Cena na akciji: RSD 100.00

  • INSEKTI

    Cena: RSD 440.00

    Cena sa popustom: RSD 352.00

    Cena na akciji: RSD 100.00

  • LJUBAV U PERSIJI (1. i 2. deo) - 4. izdanje

    Cena: RSD 792.00

    Cena sa popustom: RSD 633.00

    Cena na akciji: RSD 199.00

  • NA FESTIVALU VAJLDVUD - DRUGA KNJIGA TRILOGIJA RENESANSNI FESTIVALI

    Cena: RSD 715.00

    Cena sa popustom: RSD 572.00

    Cena na akciji: RSD 100.00

  • ŠKOLA KLIZANJA - LJUBIČASTE KLIZALJKE - PRIJATELJI

    Cena: RSD 410.00

    Cena sa popustom: RSD 328.00

    Cena na akciji: RSD 100.00

  • ZVEZDANI PRAH - MAGIJA POD SJAJEM MESEČINE

    Cena: RSD 495.00

    Cena sa popustom: RSD 396.00

    Cena na akciji: RSD 100.00

  • INSTRUMENTI

    Cena: RSD 440.00

    Cena sa popustom: RSD 352.00

    Cena na akciji: RSD 100.00

  • VREMENSKE ZAMKE

    Cena: RSD 660.00

    Cena sa popustom: RSD 528.00

    Cena na akciji: RSD 149.00

  • NE SASVIM SIRENA - VATRA SIRENA

    Cena: RSD 410.00

    Cena sa popustom: RSD 324.00

    Cena na akciji: RSD 100.00

  • SREBRNA JE ZA TAJNE - Platićeš mi

    Cena: RSD 715.00

    Cena sa popustom: RSD 572.00

    Cena na akciji: RSD 100.00

  • TAJNA ŠUME UŽASA - TREĆI DEO TRILOGIJA RENESANSNI FESTIVALI

    Cena: RSD 660.00

    Cena sa popustom: RSD 528.00

    Cena na akciji: RSD 100.00

  • ZVEZDANI PRAH - VERUJ U MAGIJU

    Cena: RSD 495.00

    Cena sa popustom: RSD 396.00

    Cena na akciji: RSD 100.00

Uslovi kupovine!

VAŽNA NAPOMENA! CENE KOJE SU NA SAJTU (SA POPUSTOM, KAO I AKCIJSKE CENE) VAŽE ISKLJUČIVO ZA KUPOVINU: PREKO SAJTA, PREKO E-MAILA, PUTEM TELEFONA, SMS PORUDŽBENICOM!

Knjige predstavljene na sajtu možete kupiti pouzećem (knjige stižu na vašu adresu a plaćate ih prilikom preuzimanja) na više načina:

  • Poručivanjem preko našeg sajta www.leo.rs
  • Narudžbinom preko e-maila: info@leo.rs – potrebno je da nam pošaljete sledeće podatke: Ime i prezime, adresu, mesto i poštanski broj, broj mobilnog telefona, naziv knjige ili knjiga koje poručujete i broj komada.
  • Putem telefona 011/375-2625 , 011/375-2626 , 011/375-2627
  • SMS porudžbenicom – ako želite da poručite knjige putem SMS poruke, pošaljite na broj 063/517-874 sledeće podatke:

Ime i prezime, adresu, mesto i poštanski broj, naziv knjige ili knjiga koje poručujete i broj komada. Cena sms poruke se tarifira po standardnoj ceni sms poruke kod vašeg operatera.

Koji god način poručivanja da izaberete knjige će vam biti isporučena pouzećem u roku od 2 do 5 radinih dana, a troškovi ptt usluga iznosiće 200 dinara za kupovinu jedne do tri knjige ili 250 dinara za kupovinu četiri i više knjiga.

KUPCI IZ INOSTRANSTVA

Ukoliko knjige kupujete van Srbije, na vrhu svake stranice sajta možete izabrati valutu EUR, USD, KM i sve cene će Vam biti izražene u izabranoj valuti. Nakon prolaska kroz sve korake kupovine stićiće Vam mejl sa potvrdom prijema vaše porudžbenice. Nakon što proverimo iznos poštanskih troškova za kupljene knjige dobićete mejl u roku od 24h sa ukupnim deviznim iznosom (zbir poručenih knjiga + poštanski troškovi) i instrukcijama za plaćanje na naš devizni račun. Odmah nakon evidentiranja vaše uplate knjige vam šaljemo na vašu adresu iz porudžbenice.

KUPOVINA U PRETPLATI

Pripremili smo za Vas posebnu pogodnost kupovine – kupovina naših izdanja u pretplati po znatno povoljnijoj ceni (pre nego što knjiga izađe iz štampe). Knjige Vam šaljemo brzom poštom na vašu adresu u roku od 5 – 10 dana od objavljivanja na našem sajtu da je knjiga izašla iz štampe. Cena poštarine: troškovi ptt usluga iznosiće 200 dinara za kupovinu jedne do tri knjige ili 250 dinara za kupovinu četiri i više knjiga.
Spisak knjiga koje možete kupiti u pretplati kao i očekivane datume izlaska iz štampe možete pronaći na ovom linku.
Porudžbinu možete obaviti:

  • na našem sajtu,
  • telefonskim pozivom na 011/375-2625, 011/375-2626, 011/375-2627,
  • slanjem mejla na info@leo.rs

a zatim navedeni iznos sa porudžbenice uplatite po instrukcijama sa uplatnice u banci ili pošti. (primer uplatnice moze takodje da mu stigne mejlom uz porudzbenicu ili da se uz vec postojeci tekst svakoj porudzbenici za knjige iz pretplate doda vazna napomena.

Važna napomena za kupovinu knjiga u pretplati!
Pretplatna cena vаži samo do očekivanog datuma izlaska knjige iz štampe!

Uplatnica

PLAĆANJE PLATNOM KARTICOM

Ukoliko Kupac kao način plaćanja izabere platnu karticu potrebno je da u sledećem koraku unese potrebne parametre na osnovu kojih će njegova transakcija biti autorizovana. Unos podataka obavlja se na stranici koja je deo sistema za plaćanje Komercijalne banke AD Beograd koja i pruža uslugu procesuiranja kartice.

Nakon uspešnog završetka procesa autorizacije, sredstva na platnoj kartici Kupca se rezervišu u iznosu porudžbine koju je kreirao. Ukoliko Prodavac u celosti potvrdi porudžbinu rezervisana sredstva će biti realizovana u celosti i Kupcu će biti prosleđen email sa ovom tom informacijom.

Ukoliko Prodavac nije u mogućnosti da u celosti realizuje porudžbinu Kupca on će ga o tome obavestiti putem email-a ili telefonski. U slučaju da Kupac pristane na korekciju porudžbine Prodavac će potvrditi porudžbinu i realizovati manje sredstava Kupca od inicijalno rezervisanih. Ukoliko Kupac želi da otkaže porudžbinu usled nemogućnosti Prodavca da je celu isporuči, Prodavac neće potvrditi porudžbinu i sredstva Kupca će biti skinuta sa rezervacije u narednih 24h (u zavisnosti od banke čiju karticu Kupac koristi).

Prodavac se obavezuje da će očekivani iznos troškova transporta/isporuke Kupcu dostaviti putem email-a pošto od banke primi potvrdu da je Kupac realizovao uplatu. Prodavac informaciju o očekivanim troškovima transporta prosleđuje na osnovu mase pošiljke kao i zvaničnog cenovnika kurirske službe.

Očekivani troškovi transporta koje Prodavac prosleđuje Kupcu su isključivo informativnog karaktera i Prodavac nije u mogućnosti da garantuje da će identičan iznos biti naplaćen od Kupca od strane kurirske službe prilikom primopredaje pošiljke.

Ukoliko Kupac ne izvrši plaćanje po porudžbini u roku 24 časa od trenutka njenog kreiranja, ista će biti stornirana i obrisana. Nakon isteka perioda od 24 časa plaćanje po toj porudžbini nije moguće, ali Kupac može napraviti novu porudžbinu i izvršiti uplatu po njoj.

Za porudžbine kreirane petkom ili za dane vikenda rok za realizaciju uplate je umesto 24 časa je ponedeljak do 16h.

Pozovite za više informacija o našim proizvodima:

+381(0)11/375-2625
+381(0)11/375-2626
+381(0)11/375-2627
+381(0)11/317-0049

Uslovi povraćaja robe.

Povraćaj robe

Povraćaj robe se koristi isključivo u slučaju reklamacije.


Uslovi reklamacija

Reklamacije se mogu podneti isključivo u slučaju kada je – isporučeni proizvod oštećen, nekompletan ili ne odgovara specifikaciji narudžbine.

Reklamacije slati na info@leo.rs ili pozvati telefonom 011/375-2625 , 011/375-2626 .

SMS kupovina

Ako želite da poručite knjige putem SMS poruke, pošaljite na broj 063/517-874 sledeće podatke: Ime i prezime, adresu, mesto i poštanski broj, mejl adresu, naziv knjige ili knjiga koje poručujete i broj komada.

Porudžbina će vam biti isporučena pouzećem u roku od jednog do pet radinih dana, a troškovi ptt usluga iznosiće 200 dinara za kupovinu jedne do tri knjige ili 250 dinara za kupovinu četiri i više knjiga. Cena sms poruke se tarifira po standardnoj ceni sms poruke kod vašeg operatera.

Opis proizvoda

Detalji

 PREDGOVOR

Ko piše, taj i greši. Nisu slučajno Latini izmislili izraz lapsus calami, doslovno „greška pera“. Naravno, nije pero bilo krivo, nego čovek koji njime piše. Kad je pronađena štampa, mogućnosti za grešku znatno su se povećale. Nemam nikakve podatke o greškama u Gutenbergovoj Bibliji iz 1450, prvoj štampanoj knjizi u Evropi, ali bih se kladio da ih ima.

Od tada pa za sledeća četiri veka, štampanje je bilo ručno. Slagač je prstima vadio slovo po slovo iz desetina drvenih pregrada ispred sebe i ređao ih u gvozdeni okvir. Ništa lakše nego da mu ruka odluta u pogrešni odeljak, a možda slovo i pre toga nije bilo stavljeno na odgovarajuće mesto. Otuda je postalo neophodno zanimanje korektora (znamo da je i Đura Jakšić, između ostalih, bio korektor državne štamparije). Korektorov posao je da pogleda štampani otisak, da rukom na margini označi sva pogrešna slova, posle čega se slog vraća slagaču. Naravno, ni korektori nisu nepogrešivi, a slagač često ne ispravi baš sve što oni označe. Zato su se štamparske greške javljale i u gotovim, objavljenim knjigama ili novinama, ponekad s katastrofalnim posledicama.

Ne sećam se gde sam pročitao da je u londonskom „Tajmsu“, negde u drugoj polovini XIX veka, objavljeno kako je u prisustvu kraljice Viktorije svečano otvoren novi most. Vest se završavala rečenicom „The queen then passed over the bridge“ (Kraljica je zatim prešla preko mosta). Nažalost, jedno slovo je zamenjeno, pa su zapanjeni čitaoci sledećeg jutra mogli da pročitaju „The queen then pissed over the bridge“, to jest da se kraljica, izvinite za izraz, popišala preko mosta. Izbio je veliki skandal, utvrđeno da je slagač namerno napravio grešku, vica radi, pa je otpušten na licu mesta.

Jedna kraljica igrala je glavnu ulogu i u onome što italijanski književnik Luiđi Menegelo naziva „il refuso del secolo“, štamparska greška stoleća. U ovom slučaju bila je to Jelena, ćerka crnogorskog kralja Nikole, supruga italijanskog kralja Vitorija Emanuela III. Posle njene posete ne znam kom italijanskom gradu, u godinama između dva svetska rata, objavljena je fotografija ispod koje je trebalo da piše „Il podestà bacia la mano alla regina“ – gradonačelnik ljubi ruku kraljici. Da li slučajno ili namerno, tek umestola mano (ruka) izašlo je la mona, to jest rečeno je da gradonačelnik kraljici ljubi... jedan drugi deo tela. Ako ne znate šta je na italijanskom mona, pitajte bilo kog Primorca ili Dalmatinca, reći će vam.

Štamparske greške, dakle, mogu da budu smešne. Uopšte, smešno je što zamenom jednog jedinog slova, odnosno jednog glasa u govoru, ili promenom njihovog redosleda, možemo dobiti reč sasvim drukčijeg značenja od prvobitne. Na tome se zasnivaju mnogi poznati izrazi i izreke iz našeg narodnog govora: čest i čast, kamena s ramena, pomešati babe i žabe, hteti i jare i pare (ili i ovce i novce), bolje s mirom nego s čirom... Neozbiljni đaci, kad na zidu vide natpis „Zabranjeno pušenje“, izgrebu onu desnu crtu od slova P, pa ispadne „Zabranjeno gušenje“. Ili izbrišu prva dva slova tamo gde piše „Za otpatke“, pa ispadne da je to kanta „za patke“. Kad su pristalice srpskih radikala po zidovima počele da pišu „Šešelj, prkosni srpski junak“, uvek se naknadno našao neko da izmeni „prkosni“ u „pakosni“. Betovenova Treća simfonija, dostojanstvena „Eroika“, na kulturnoj strani „Politike“ najmanje dva puta je postala Betovenova „Erotika“.

Namerne štamparske greške omiljeno su oruđe humorista. Nekadašnji festival jugoslovenske pesme u Opatiji, prepun uspavljujućih i jednoličnih melodija, u „Ošišanom Ježu“ dobio je naziv „festival u apatiji“. Humorista Voja Žanetić svojevremeno je u jednom listu imao rubriku „Sve je stanje sem pitanja“, gde su namernim greškama zamaskirane dve reči koje „nisu za štampu“. Ova knjiga se, inače, ne bavi tzv. „bezobraznim“ greškama, ali one mogu i nehotice da se potkradu. Pomislite šta bi bilo ako biste nepažljivo kucali izraze kao „kratki kursevi“, „dugo jecanje“, „to je već drugi padež“, „seljak je otišao na njivu da seje“, „ovde je sve zapisano“, „pazi da ne nazebeš“ i tome slično.

Svako pamti poneku priču o smešno izmenjenim rečima. Od mog profesora, dr Momčila Savića, čuo sam (a njemu je otac pričao) da je nekada davno nekom sreskom načelniku stigao telegram s nalogom da savesni službenik taj i taj bude nagrađen i pohvaljen. Nažalost, telegrafista je ispustio dva slova, pa je nesrećnik, umesto nagrade, bio nagrđen i povaljen, i udarili su mu „dvaes’ pet po turu“. Drugi moj profesor, dr Eros Sekvi, Italijan, našao se negde posle 1945. godine u Istri kao jugoslovenski partizan. U nekom malom mestu organizovali su veliki narodni zbor, kome su prisustvovali rukovodioci, politički komesari i druge važne ličnosti, pa su okačili odgovarajuću parolu. Budući da su se tokom italijanske okupacije bili odvikli od pisanja na srpskohrvatskom, desilo im se da su u pisanju preskočili dva slova, i tako je zbor održan pod velikim natpisom: „PROLETERI SVIH ZEMALJA, UJEDITE SE“.

U knjizi Milana Šipke Zanimljiva gramatika (Beograd – Novi Sad 1999, str. 25–30 i 223) pominje se jedna beogradska apoteka u čijem izlogu je stajao natpis KREMA ZA NEŽNE KOŽE: slova su bila nalepljena na kartonu, kvačica iznad drugog slova Ž je otpala, pa je ispalo da apoteka nudi kremu za nežne koze. Navodi se i sudska presuda u kojoj je jedna žena, greškom daktilografa, umesto za krivu proglašena za kravu, zatim „oslanjati se na vrata“ umesto „oslanjati se na brata“ i dosta drugih primera. Francuski jezikoslovac Žan Ember zabeležio je primere kao Il ignorait la psychologie des foules (On nije poznavao psihologiju masa), gde je umesto poslednje reči štampano poules (dakle: On nije poznavao psihologiju kokošaka), ili gospode poslanika (messieurs les députés) koji su omaškom postali messieurs les dépités (ozlojeđena gospoda).

Iste prirode kao štamparske jesu i slučajne greške u govoru, lapsus linguae,noćna mora svakog spikera. U razgovoru s novinarom NIN-a Ljubišom Stavrićem, 5. septembra 2002, legendarna spikerka Radio Beograda Draga Jonaš ispričala je: „Mnogo očiju pregleda tekst koji stigne do spikera, a desi se da niko ne uoči grešku. Tako je jedna koleginica trebalo da pročita da je drug Tito vodio beskompromisnu borbu, ona se, sirota, zaleti i čitajući dve po dve reči, pročita ono što je pisalo i što pet pari očiju nisu videle. A pisalo je da je drug Tito vodio beskorisnu borbu. Imala je velike posledice, čak je i od mene traženo da joj smrsim konce...“

Nešto slično, samo manje politički opasno, dogodilo se i samoj Dragi Jonaš. „Opustila sam se, zaboravila na tremu, fino opisan junak Jovan Kursula, ne znam kakva dolama, pa srebrne toke. I ja krenem. Jovan Kursula, silan junak, ide preko polja i jaše svoga... Piše vranca i ja mislim na njega, međutim, izgovaram: jaše svoga vrapca. Skamenim se i brže izgovorim – vranca! Ali, nekoliko dugih sekundi ne mogu da nastavim. Sad mi je užasno, mislim ko me je čuo i ko će da javi: Otpuštaj tu glupaču!“

Retke i nepoznate reči rado se prepravljaju u poznatije, što je u filologiji poznato kao princip „lectio difficilior“. Opet Ljubiši Stavriću, samo u NIN-u od 4. avgusta 2005, slikar Milorad – Bata Mihailović pričao je svoje uspomene iz Pariza: „...Onda me je uzeo Žan Mišel, u čijoj galeriji se promovisao tašizam. Prilično sam poštovao taj tašizam... A ovde su razumeli da sam postao fašista. I moji su me pitali: Bato, nije moguće da si prešao u fašiste?! Čuli su da sam tašista, ali niko nije znao šta je to. Onda je neko zlonamerno zaključio: ma fašista, bre!“

Postoje u osnovi tri vrste štamparskih grešaka. Prva i najčešća se sastoji u zameni jednog slova drugim, kao u upravo navedenim primerima sa vrapcem i fašistom. Druga je izostavljanje slova, odnosno dodavanje jednog slova tamo gde mu nije mesto. Pored već pomenutog „nagrđen i povaljen“, navedimo i intervju s Ljubivojem Ršumovićem u „Večernjim novostima“ od 20. marta 2005. Na pitanje „Koliko vam znače nagrade koje ste dobili za svoj rad?“, Ršum je odgovorio: „Odavno sam shvatio, koliko je nagrada, toliko je i nagrda. Razlika je samo u slovu ‘a’. Svaki put kad sam dobio nagradu, dobio sam i pregršt neprijatelja više.“ U već pomenutoj knjizi Milana Šipke pominju se „gasovit čovek“, „poslovica JAT-a“ i tako dalje. Kada je Nikita Hruščov bio u zvaničnoj poseti Indiji, u jednom gradu morao je zbog promene rasporeda da skrati boravak, pa je od napisanog govora pročitao samo prvih nekoliko redova. Lokalni list na engleskom jeziku, u kome je umesto „the first few lines of his speech“ (prvih nekoliko redova njegovog govora) izašlo „the first few lies of his speech“ (prvih nekoliko laži iz njegovog govora), možda je bio antisovjetski nastrojen, a možda je samo imao nepažljivog slagača.

Za dodavanje slova možemo uzeti primer iz dnevnika koji je pesnik Ljubomir Simović vodio tokom bombardovanja Srbije 1999. godine: „General Vesli Klark. A meni se po glavi neprestano vrti: veseli Klark! Naš narod, kad hoće u jednoj reči da kaže tužni, jadni, ubogi, glupi, nesrećni, nespretni Petronije, sve te epitete sažme u jedan, suprotan svemu tome, i kaže: veseli! Veseli Petronije!“ (Objavljeno u knjizi Obećana zemlja, Beogradska knjiga, 2005. god.) Za duže reči, nije redak slučaj da se ispuste, ili dodaju, po dva slova, kao u već pomenutom „Proleteri svih zemalja, ujedite se“.

Treća vrsta grešaka sastoji se u izmeni mesta slova, katkad i više njih. Svakome od nas se desi da jedan prst na tastaturi bude brži od drugog, pa se slova ispreturaju, što po pravilu nema mnogo uticaja na prepoznatljivost reči. Koleginici dr Julijani Vučo zahvaljujem za sledeći tekst koji je kružio na Internetu, potpisan samo pseudonimom „bulem“:

„Ne brišite ovu poruku zbog toga što izgleda čudno. Verovali ili ne, možete je pročitati. – Nsiam vrevoao da zpavrao mgou rzmaueti ono što čtaim. Zaavljjhuući nobniečoj mćoi ljdksuog mgzoa, pemra irtasžiavnjima nučainka sa Kmbreidža, njie vžano kjoim su roedsldoem npiasnaa slvoa u rčei, jdieno je btino da se pvro i psldeonje sovlo nlaaze na sovm msteu. Otasla solva mgou btii u ptponuom nerdeu i bez ozibra na ovu oloknost, tkest mžeote čtiati bez pobrelma. Ovo je zobg tgoa što ljduksi mzoak ne čtia savko slvoo pnaoosb, već rčei psmraota kao cleniu. Oavj preomećaj je šljiavo nzavan tipoglikemija. Začuđujuće, zar ne? A uevk ste msilili da je pavrpois vžaan...“

Naravno, retko se događa da reč ostane čist anagram, kao u navedenom tekstu (tj. sa svim slovima na broju, samo izmenjenim redom), nego se promene mesta obično kombinuju sa slovnim greškama, izostavljanjima i dodavanjima. Bitno je samo da je reč dovoljno dugačka i da su joj prva i poslednja dva-tri slova ista. Prostije rečeno, jedna reč se zamenjuje drugom, sličnom. Tako je bilo u onoj već citiranoj „beskorisnoj borbi druga Tita“. Pre nekoliko godina, za prevod na pismenom zadatku dao sam jedan tekst iz „Vukadina“ Stevana Sremca, gde se opisuje ispit u gimnaziji čiji su rezultati bili tako porazni da je ličio „na pokolj dece u Vitlejemu“. Bar tri četvrtine studenata pročitalo je to i prevelo kao „pokolj dece u Vijetnamu“. Nisam im zamerio, jer pripadaju generaciji koja veronauku nije učila, a mnogo je slušala o zločinima u Vijetnamu. Milan Šipka, u već pomenutoj knjizi, navodi primere kao odbiti poziv umesto dobiti poziv, zadavitiumesto zavaditi, planinske kobile umesto planinske kolibe i drugo.

Za brkanje reči usled neznanja postoji termin malapropizam (engl. malapropism), po gospođi Malaprop, jednoj od ličnosti u komediji „Suparnici“ (The Rivals) Ričarda Brinzlija Šeridana, engleskog komediografa iz XVIII veka. Gospođa Malaprop je palančanka koja želi da se prikaže kao učena žena, ali ima velike muke s razlikovanjem višesložnih reči latinskog i grčkog porekla, kakvih je mnogo u književnom engleskom. Zato ona govori o devojkama koje treba da uče ortodoksiju (umesto ortografiju), o alegorijama na obali Nila (umesto o aligatorima), grdi jednog čoveka govoreći mu da je Van Dajk (umesto vandal), kaže ineffectual qualities (nedelotvorne sposobnosti) umesto intellectual qualities (intelektualne sposobnosti), contagious countries (zarazne zemlje) umesto contiguous countries (susedne zemlje), žali se da je spopada hydrostatics (hidrostatika) umesto hysterics (histerija) i tome slično.

Zbog jedne pogrešno pročitane reči američki književnik Bret Hart (1836–1902), u vreme kalifornijske „zlatne groznice“ u pedesetim godinama XIX veka, umalo nije izgubio glavu. Tog događaja se prisetio njegov mnogo poznatiji kolega, Mark Tven, u svojoj „Autobiografiji“. U malom rudarskom gradiću Ajrika Hart je bio urednik, a ujedno i korektor, mesnog nedeljnog lista. Umrla je izvesna gospođa Tompson, pa je listu stigao njen nekrolog. Među mnogim pohvalnim rečima našla se i ovakva rečenica: „I u Ajriki njena čednost je bila opšte poznata.“ Dok je gledao korekture, Hartu je odmah palo na um da je reč chastity (čednost) greškom složena umesto charity (dobrotvorna delatnost), pa ju je podvukao i sa strane stavio upitnik u zagradi. Svakom malo iskusnijem slagaču bilo bi jasno da to znači „Ova reč je sumnjiva, proveri u rukopisu“. Hartov slagač, međutim, pomislio je da podvlačenje znači kurziv, pa je rečenicu ovako štampao: „I u Ajriki njenačednost (?) bila je opšte poznata.“ Šta se zatim dogodilo, priča nam Tven:

„Kad je Hart sledećeg jutra uzeo novine i video taj nekrolog, bio mu je dovoljan jedan pogled. Smesta je dograbio jednu mazgu koju je vlasnik ostavio bez nadzora i galopom izjahao iz grada, dobro znajući da će za koji minut redakciju posetiti udovac, g. Tompson, s puškom u ruci.“

Greške su zabavne zato što su neočekivane: prst sklizne po tastaturi, propusti jedno slovo, ili umesto tražene dirke zakači susednu, i pojavi se reč totalno drukčijeg značenja. Doktor Sigmund Frojd, doduše, nije verovao u slučajnost. On je smatrao da se iza svake omaške krije neka tajna, potisnuta misao. Njegova „Psihopatologija svakodnevnog života“ (koju je, uzgred, na srpski preveo moj otac) puna je primera tih takozvanih „frojdovskih omaški“. Tu je čovek koji posle jedne sahrane, pun crnih misli, šeta po parku s prijateljem, pa mu nehotice predloži da legnu u grob (ins Grab), želeći da kaže na travu (ins Gras). Jedan lekar svom teško bolesnom prijatelju predlaže sanatorijum „Hera“. Njegov prijatelj je iznenađen, jer je mislio da je „Hera“ samo za porodilje. „A, ne“, odgovara doktor, „u ‘Heri’ se svaki bolesnik može smaknuti (umbringen)... hoću reći smestiti (unterbringen).“ Slične su i omaške u čitanju. Jedan putnik koji ima problema s crevima iznenadi se, ali i obraduje, kad na prvom spratu neke trgovačke zgrade pročita natpis Klosetthaus (kuća klozeta); trenutak kasnije uviđa da tu zapravo piše Korsetthaus (prodavnica korseta). Samom Frojdu, u vreme kad su mu dva sina bila na frontu, učinilo se da u novinama vidi naslov Der Friede von Görz (Mir sklopljen u Gorici), a zapravo je naslov glasio Die Feinde vor Görz (Neprijatelji pred Goricom). Najsmešniji je onaj učeni profesor iz „Uvoda u psihoanalizu“ koji je u svom predavanju jednu rečenicu započeo rečima: „Kod ženskog polnog organa smo uprkos mnogim iskušenjima (Versuchungen)... pardon, pokušajima (Versuchen)... “

Dodajmo i jednu anegdotu koju sam svojevremeno čitao u francuskoj štampi. Kada je Fidel Kastro na Kubi formirao svoju prvu vladu, mesto guvernera nacionalne banke pripalo je Ernestu Če Gevari. Mnogi Kubanci su se čudili tome, pošto je „Če“ bio po struci lekar, ali se u finansije nije razumevao. Onda je neko u poverenju ispričao novinarima šta se desilo. Na sednici Revolucionarnog saveta, kad su deljene funkcije, Kastro je upitao: „Ko je od vas ekonomista?“ Gevari, koji je sedeo malo podalje, umesto „economista“ učinilo se da čuje „comunista“, pa je bržebolje digao ruku i viknuo „Ja!“ „Odlično“, odgovorio je Kastro, „ti ćeš biti guverner Narodne banke“, i tako je i bilo.

Tokom godina, bilo pregledajući korekture sopstvenih rukopisa, ili kao član redakcije nekoliko časopisa, imao sam dosta prilike da se bavim korektorskim poslom. U stvarnosti, kao što zna svaki korektor, većina grešaka nije zanimljiva, jer samo izobliče reč ne dajući joj nikakvo novo značenje. Zabavne ili smešne jesu one greške koje jednu reč zamene drugom, postojećom, ali takvom koja je besmislena u datom kontekstu. Pre dvadesetak godina palo mi je na pamet da bi takve „smešne“ greške, makar i izmišljene, mogle da budu neka vrsta enigmatske igre, zanimljive za čitaoce. Počeo sam da ih sastavljam i objavljujem, bez potpisa, u „Politikinom zabavniku“. Tu su izlazile pod zaglavljem „Budite korektor“ ili još češće „10 h 10“, jer je svaki put objavljivano po deset rečenica s greškom. Mogu da se pohvalim da se moj pronalazak dopao tadašnjem uredniku „Zabavnika“, poznatom humoristi Vladi Bulatoviću Vibu. Sećam se da ga je posebno zaintrigirala jedna kratka rečenica, „S druge strane Dunava je Irska“, u kojoj je trebalo zameniti samo jedno slovo pa da se ispravi štamparska greška koja je ujedno i geografska. Vib je razmišljao, pokušavao da otkrije pogrešno slovo, pa je na kraju ipak pogledao rešenja u dnu strane i nasmejao se: nije Irska nego trska.

Kasnije, u trenucima dokolice, beležio sam i dosta drugih mogućih „smešnih rečenica“ i grupisao ih po tipu greške (zamena slova, izostavljeno ili suvišno slovo, brkanje sličnih reči), a koliko je mogućno i po tematici. Sada ih ovde donosim sakupljene u knjigu, u nadi da će čitaocima poslužiti ako ne kao vežba za korektorski zanat ili za pažljivo čitanje, a ono svakako kao zabava. Rečenice su, naravno, izmišljene (neka vas ne zavara reč „antologija“ u podnaslovu), ali nije isključeno da se negde, među stotinama strana koje se svakodnevno štampaju, neka zaista i dogodila.

Slagač iliti slovoslagač, koji se u uvodu svake od ovih „desetki“ pominje kao glavni krivac, danas praktično više ne postoji. Danas pisci i novinari više ne donose u štampariju svoj rukopis pisan guščijim perom, kao u davnim vremenima, pa ni mašinom, kao u dvadesetom veku, nego ga sami kucaju na kompjuteru, a potom ga šalju na disketi, na CD-u, ili ga imejlom proslede redakciji. To ipak ne znači da je štamparskim greškama došao kraj. Postoje takozvani „speling čekeri“, ali oni ne mogu da prepoznaju grešku ukoliko novonastala reč postoji u rečniku: kompjuter ne zna da vitezovi ne jašu na vrapcima, ili da Ludvig van Betoven nije pisao „Erotiku“. Korektori danas obično greške ispravljaju direktno na kompjuteru, ali svaki od njih potvrdiće vam da posla imaju na pretek. Upravo zbog lakoće kucanja i prepravljanja, a i zato što se na monitoru greške teže uočavaju nego na hartiji, pisci su danas nemarniji nego ranije. Štamparske greške će još dugo, dugo biti aktuelne.

Ivan Klajn

Komentari

Napišite svoj komentar

Samo registrovani korisnici mogu da pišu komentare. Molimo Vas da se prijavite ili registrujete na sajt.

Još naslova od istog autora